Sendvič-hleb je postao gotovo neizostavan deo svakodnevne ishrane — mekan, zlatne boje, jednostavan za upotrebu i podjednako omiljen među odraslima i decom. Ipak, iza njegove praktičnosti i pristupačnosti kriju se zabrinjavajuće činjenice koje sve češće otkrivaju nutricionistička i potrošačka istraživanja. Jedno od njih, koje je sproveo renomirani francuski magazin 60 Millions de Consommateurs, ukazuje na postojanje štetnih jedinjenja u gotovo polovini analiziranih uzoraka hleba u kriškama.
Istraživanje je obuhvatilo 65 različitih industrijskih hlebova, a rezultati su pokazali da čak 45% sadrži ostatke pesticida i mikotoksina — toksičnih supstanci koje nastaju kao produkti plesni ili se zadržavaju iz procesa uzgoja žitarica. U brojnim slučajevima, koncentracije su bile iznad dozvoljenih granica. Posebno je zabrinjavajuće što su ove supstance povezane s hormonskim poremećajima, smanjenom plodnošću i razvojnim rizicima kod dece.
Problem ne leži samo u kontaminaciji sirovina, već i u samoj prirodi industrijskog hleba, koji se sve više svrstava u kategoriju ultraprerađene hrane. U njegovom sastavu najčešće se nalaze niskokvalitetni sastojci – dodati šećeri, rafinisane masti, aditivi za produženje svežine i poboljšanje teksture – što ga čini nutritivno osiromašenim proizvodom.
Dodati šećeri, iako doprinose mekoći i ukusu, uzrokuju česte skokove šećera u krvi, što dugoročno može uticati na hormonsku ravnotežu. Kod žena to može dovesti do problema s ovulacijom, dok kod muškaraca smanjuje kvalitet spermatozoida.
Aditivi poput konzervansa, emulgatora i teksturizatora često funkcionišu kao endokrini disruptori – hemikalije koje utiču na rad polnih hormona, što dodatno opterećuje reproduktivni sistem. Rafinisana biljna ulja, bogata transmastima ili viškom omega-6 masnih kiselina, podstiču hronične upalne procese koji negativno utiču na menstrualni ciklus, kvalitet cervikalne sluzi, kao i na sazrevanje jajnih ćelija i spermatozoida.
Pored toga, industrijski tost hleb uglavnom sadrži zanemarljive količine vlakana, vitamina B kompleksa, cinka i magnezijuma – nutrijenata koji su od suštinske važnosti za zdravu plodnost i reproduktivne funkcije.
Ipak, postoje zdravije i nutritivno bogatije alternative. Zanatski hleb od celog zrna i integralnog brašna pruža znatno više vlakana i mikronutrijenata, dok prirodno fermentisani kvasni (sourdough) hleb ima niži glikemijski indeks i bolje se vari. Takve vrste hleba ne samo da predstavljaju bolji izbor za opšte zdravlje, već pružaju i dodatnu podršku reproduktivnim funkcijama, posebno kod osoba koje planiraju potomstvo.
Iako povremena konzumacija industrijskog hleba nije razlog za paniku, njegovu svakodnevnu upotrebu vredi preispitati. Zamena za nutritivno vrednije alternative nije samo izbor zdravijeg obroka — to je i korak ka očuvanju hormonalne ravnoteže, plodnosti i dugoročnog blagostanja.
Foto: Pexels
