U jurnjavi za brašnom, kvascem i konzervama, na policama samousluga ostala su čitava pakovanja jedne zaboravljene mahunarke, koja je sa razlogom bila osnova u ishrani nakon poslednjeg svetskog rata. Sočivo! Okrugla, pljosnata zrna brzo se kuvaju, a od njih se može spremati doslovno sve: variva, salate, palačinke, kroketi…Po želji se može jesti vruća, topla ili hradna. Sočivo potiče iz Azije i stara je više od devet hiljada godina. Iako nosi titulu najstarije kultivisane mahunarke, nemojte se zavarati time što je drevna – toliko je vitalna, da se može naći u svakom kutku sveta. Štaviše, ona spaja i najudaljenije kuhinje, od kineske i indijske do mediteranske. To dovoljno govori u prilog velike vrednosti sočiva, kao i mogućnosti da se njegov, pomalo zemljani ukus, stopi sa svim drugim, lokalnim.
Sočivo je bogat izvor belančevina, vlakana, gvožđa i folata. I, što je takođe važno, veoma lako se vari.
ZELENO ILI FRANCUSKO SOČIVO
Kada vidite zelena zrna ove biljke, znaćete odmah iz kog kraja Evrope potiču. Baš kao i Francuzi, ima u isto vreme prefinjen i snažan, oštar ukus, a voli sve vrste povrća, bilo da ga pripremate kao topli prilog glavnom jelu ili sveže, kao hladnu salatu. Savršeno se uklapa u mediteranski spoj paradajza, maslinovog ulja i belog luka. Sve što je potrebno je da je skuvate, ohladite i tako podignete hranljivu vrednost svakodnevnog obroka. Zeleno sočivo je alternativa mesu, i zato je omiljeno u veganskoj kuhinji. Možete ga pripremiti kao pljeskavice ili ćufte, sa dosta raznog drugog povrća ili mu, jednostavno, dodati susam. Pržene ili pečene, obe verzije jela od zalenog sočiva mogu se peći u rerni bez dodatka masnoće. Ukusno i zdravo, zeleno sočivo vas mami da ga probate u maštovitim kombinacijama. Osim toga, tako se dobro slaže sa testeninom pa možete napraviti gusti ragu i dobiti odličnu zamenu za bolonjeze.
CRVENO ILI NARANDŽASTO SOČIVO
Oba naziva su u igri, a njegova boja zapravo varira od svetle do tamne crvene. Divna je namirnica za pravljenje raznih sosova u koje možete dodati začine koji vam se nađu pri ruci, s tim što najbolje ide uz kari, kurkumu, kajenski biber, majoran, lovor ili majčinu dušicu. I, to nije sve. Crveno sočivo će vas oduševiti i kao namaz na hleb, naročito ako ga spojite s drugim mahunarkama ili povrćem poput bundeve, luka ili patlidžana. A kakvo je tek u jelima “na kašiku”! Čuvena turska merdžimek čorba toliko je ukusna, da će vas naterati da se prejedete. Samo nemojte zaboraviti da joj dodate začin na koji smo navikli u obliku čaja, kada nas boli želudac, a to je nana.
Vaša deca će obožavati palačinke od mešavine mahunarki ili samo od crvenog sočiva, a kao prilog mesnom jelu možete im pripremiti krokete. Nama je najbolja ideja sendvič s tankim hlebom od crvenog sočiva! Ovaj neobičan hleb bogat je proteinima i ne sadrži gluten. Aromatičnog je ukusa paradajza i bosiljka. S njime možete pripremiti sendviče od sirovog povrća za obrok pun proteina. Treba li reći da crveno sočivo može zameniti razna testa, pa i ono za picu?
KAKO SE KUVA SOČIVO
Različite vrste imaju različitu primenu i vreme kuvanja. Zeleno sočivo ima jači ukus, i zadržava čvrstu teksturu i posle kuvanja. Kuva se oko 45 minuta, i dobro je pre kuvanja ga potopiti u vodu na kraće vreme, dok je crvenom sočivu potrebno oko 30 minuta da dobije kašasti, slađi ukus. Može se koristiti i za zgrušnjavanje tečnijih jela.
Pre kuvanja sočivo isperite pod tekućom vodom. Prebacite željenu količinu u lonac i dodajte vodu u razmeri 2:1 u korist vode, ali možete dodati malo više vode, posebno za leću kojoj je potrebno više od 30 minuta da se skuva. Nećete pogrešiti ako dodate beli luk ili lovor. Kada voda provri smanjite temperaturu na polovinu. Kuvajte sočivo nepokriveno, dok ne omekša. Pazite samo da sočivo uvek bude potopljeno. Kada omekša, procedite ga i vratite u posudu. Dodajte so i ostale začine po ukusu, a možete ih dodati i pred sam kraj kuvanja. Tada već imate gotovo jelo, a možete je koristiti i za dalju pripremu jela, koju smo vam već naveli. Dakle, pravac na Internet, pronađite recepte i prošetajte se po kuhinjama sveta.
ZDRAVSTVENE BLAGODETI
Koju god vrstu sočiva da odaberete, i kako god ga koristili, znajte da ste se odlučili za najbolju moguću namirnicu, svestranog u primeni i dobrog čuvara zdravlja. Jedna šoljica sočiva sadrži svega 230 kalorija, 18 g proteina, tek 1 g masnoće i oko 16 g vlakana. Drugim rečima, sočivo u svega 100 grama sadrži čak 48 posto ukupnog preporučenog dnevnog unosa proteina, kao i 46 posto preporučenog unosa vlakana.
Vlakna su neophodna u regulaciji probave, a pomažu i u regulaciji nivoa šećera u krvi. Brzo stvara osećaj sitosti pa sprečava prejedanje, a u isto vreme se sporo razgrađuje pa tako smanjuje napade gladi. Bogato je mineralima i vitaminima. Beta-glukan jača imunitet, a folna kiselina pomaže telu u obnovi ćelija, i smanjuje rizik od pojave zloćudnih bolesti.
Treba li vam još neki razlog da već danas uvrstite sočivo u jelovnik?
